Već iz naslova prve zbirke pesama Vladana Krečkovića Pariz, Teksas nagovešteno je u kakvom ključu bi trebalo čitati pesme koje su pred nama. Referišući pre svega na kultni filmski klasik Vima Vendersa, Ali na film Čanking Ekspres, ništa manje kultnog autora Vong Kar Vaja, koji govore koliko život može biti bezvoljan i bez smila nakon prekida emotivnih veza, Vladan Krečković na veoma suptilan i nepretenciozan način govori priču o rastancima, pokušavajući da u putovanjima, gledanju porodičnih fotografija, nalaženju sagovornika u strancu koji je ostavio komentar na Jutjubu, neprestanim sećanjima i preispitivanju, pronađe stajnu tačku odakle bi njegov život ponovo krenuo uobičajenim tokom. Ova knjiga nudi drugačiju životnu perspektivu romantičnog gubitka bez zrna patetike, hrabar iskorak u prostor nove osećajnosti, gde se kao moto suptilno nameću stihovi: Znao sam te ljude, to dve ljudi.