Katelegos #3

18/10/23 | 20:29

Trajalo je manje od mesec dana. Nedovoljno da se završi novembar.

Stajali smo pred njenom zgradom. Zbog hladoće je prste uvukla u rukave i sa strahom posmatrala prozore. Rekla mi je tačno ovako. Da sva tuga sveta zavisi od kombinacije svetala u sobama koje su pred nama. I da zna, jednoga dana će ta svetla biti uključena u dugo očekivanom nizu. U tačno određeno vreme, tačan raspored svetlosti ispuniće prozore. I sva će tuga konačno prestati. 

Rekla mi je još nešto o prizemlju. Da tamo postoje vrata iza kojih boravi čovek. Unutra je prostor teži zbog starog nameštaja i goblena u ramovima. I zna, njegov stan će biti od posebne važnosti u noći razrešenja.

To je bila njena soba. Sa ulice je izgledala kao prostorija za razvijanje fotografija. Kada sam prvi put bio u njoj, činilo mi se, već se trebalo sećati tog mesta. Obrnuti deža vi. Krivica zbog nečega što je nemoguće učiniti.

U sobi je bilo hladno, ali kao da je bilo toplije od samog pogleda na takvu svetlost. Ona, ne svetlost, izgledala je umorno. Puštala je muziku na Jutjubu i nasumično čitala komentare. Jedan Marko je pisao o noćnoj straži u Aleksincu.

Pitao sam je da li postoje stvari koje ne može da zaboravi — Setiću se, samo mi daj vremena. Rekla mi je, jednoga dana ću proći pored njene sobe i činiće mi se da u njoj lebdi NLO. Tada već dugo neće stanovati u Beogradu i pamtiću je samo zbog priče o svetlima u prozorima. 

Nisam joj verovao i tada se setila. Kada joj je otac umro, pre nego što će upisati arhitekturu, majka dugo nije htela da proda njegov beli Kec. Bio je parkiran u zadnjem dvorištu. Zimi nije bilo toliko strašno, jer ga nije bilo moguće videti od snega, ali s jeseni, kada bi opalo lišće, posebno u mraku, činilo bi joj se kao da je otac i dalje na vozačevom mestu.

Poslednje što znam o njoj je fotografija sa Fejsbuka iz 2017, obeležena u Upsali. Nikada nisam stigao da je sačuvam. Valjda je zato nisam zapamtio. U martu 2019. već je bila obrisana. 

Siguran sam da postoji veza između prozora sobe u kojoj je nekada stanovala i svetala na nebu koje sam video sa vidikovca iza Farmaceutskog fakulteta 29. 9. 2023. u 23:22.

Noću se misli čine važnijim, jer su mahom ljudi u kućama. Manje je pokreta.

Ako bih je večeras pitao na šta misli, odgovor bi verovatno bio očigledan:

Na prozore i kako je moguće da svetlu iznova tako malo nedostaje.